24.10.2011.

Muzej rakije u Bajinoj Bašti

Nacionalni "brend" je rođen pred kraj Prvog svetskog rata, a krivac je otac srpske rakije Svetozar Đojo Janković

Početkom 20. veka, čuveni Đojo bio je najveći proizvođač i trgovac rakijom u staroj Jugoslaviji. Jedan od objekata na nekada najlepšem imanju u ovom delu Srbije, može se smatrati najstarijom sačuvanom srpskom pecarom - objašnjava etnolog Bosa Rosić.

O tome kako je u Kostojevićima stvoreno nacionalno piće, u okviru zajedničkog projekta brinu Centralni institut za konzervaciju, Narodni muzeji iz Beograda i Užica, Prirodnjački muzej i Etnografski institut SANU. Tajna kvaliteta srpskog nacionalnog pića već je odgonetnuta: u užičkom kraju pila se dobra rakija od 20 gradi, iz Kostojevića je putovala u najbolje prestoničke kafane, a presudnu ocenu kvaliteta dali su joj tamošnji boemi. Sa druge strane Drine, u Bosni, važe drugačiji običaji, pije se "meka", od svega 11-12 gradi. Trgovci iz Bosne lako su našli računicu, čim pređu reku, mešali su Đojovu rakiju s vodom, dobijali duple količine koje su prodavali po nabavnoj ceni. Važila je tada izreka: pošto kupio, tako i prodao, a zaradio! Đoju nije smetalo što mu u Bosni kvare rakiju, bilo je važno šta će za onu pravu, nerazblaženu reći Užičani i Beograđani. Namera beogradskog Centralnog instituta za konzervaciju, "krovne" institucije opredeljene da tradiciju čuva na održiv način, jeste da kroz javno-privatno partnerstvo sačuva neprocenjivo vredno imanje. Đojovi naslednici danas žive u Užicu i Kragujevcu, oni su tokom prethodnih decenija sačuvali vrednu zaostavštinu od propadanja, oni žele da deo istorije živi "za vek vekova". Uz pomenutu pecaru, na imanju su sačuvali: gostinjske vajate, kačaru, magacin, radionicu, sušaru za šljive.

izvro: turistickisvet

Nema komentara.