Dobro došli na Oktoberfest

Još samo četiri dana do početka najvećeg festivala piva u Evropi - Oktoberfesta.

Ne postoji odrastao čovek na ovom kontinentu, pa i šire, koji nije čuo za ovu jednu od najposećenijih manifestacija u Nemačkoj. Mnogi su ga sigurno već posetili, ali nije na odmet da vam još jednom ispričamo priču o tradiciji dugoj već dva veka.

Minhen - kulturni i ekonomski centar nemačke pokrajine Bavarske, jedan je od najlepših gradova Nemačke, ekonomski najrazvijeniji grad ove moćne države i naravno, domaćin Oktoberfesta.

Tradicija Bavarske duboko je utkana u Oktoberfest, pa se na samoj manifestaciji mogu naći sva tradicionalna obeležja ove pokrajine: specifična hrana i pića, nošnja i muzika, pa i sami vašarski objekti, od kojih su neki osmišljeni još u 19. veku.

Sam početak priče Oktoberfesta seže u davni 12. oktobar 1810. godine, kada je održana velika svetkovina u čast venčanja prestolonaslednika, princa Ludviga, sa princezom Therese von Sachsen-Hildburghausen. Tom prilikom održana je i velika trka konja, koja je i narednih godina počela tradicionalno da se organizuje, da bi na kraju prerasla u ovaj festival, danas poznat kao Oktoberfest.

Za šesnaest dana, koliko obično traje festival (od pretposlednje subote u septembru mesecu), Oktoberfest poseti oko šest miliona ljudi. Neverovatno koliki broj ljudi prodefiluje ovim događajem u Minhenu, a da pri tome sam festival nikada nije kritikovan u smislu haosa ili nečeg sličnog. Dovoljan je ovaj komentar jednog nemačkog novinskog lista, Zidojče Cajtung: „Ljudi koji prvi put dođu na Oktoberfest u nameri da nađu sebi mesto u nekoj šatri, teško mogu da poveruju da ovako bezoblična masa ljudi ne vodi u čisti haos. A zatim odjednom shvate da je ‘Vizn’ ( centralno mesto okupljanja na Oktoberfestu) vrlo miroljubiv; kao u nekakvoj državi mrava, ovde postoje tajni putevi, a ljude usmerava neka tajna snaga; saobraćaj ponekad zapne, da bi s zatim mirno i bez nervoze nastavio. Zato haosa nema, čak i kada neki pokušavaju da ga stvore. Ne zna se zašto je to tako, ali ’Vizn’ ionako ne može da se racionalno objasni.“

Manifestacija se održava u samom centru Minhena, koji se u danima Oktoberfesta pretvara u galeriju raznolikog piva, a ceo ambijent, sa ogromnim tentama, pivnicama, klupama, stolovima, vašarskim atrakcijama, pretvara se u jedan spoj starog i novog sveta zabave. 

Sam događaj započinje povorkom, koja ponekad broji i preko 1000 učesnika, na čelu sa tzv. minhenskim detetom ("Minhner kindl" ) na konju. Za njim ili njom sledi gradonačelnik grada Minhena i drugi gradski funkcioneri, gostioničari Oktoberfesta. Celokupna povorka je na kočijama sa konjskim zapregama i u tradicionalnoj bavarskoj nošnji, praćena zvucima bavarske tradicionalne muzike. Nakon šetnje ulicama Minhena, povorka se zaustavlja na Terezinoj livadi, od milošte zvanoj i Terezino poljanče ili samo poljanče (“Vizn”), što je i centralno mesto Oktoberfesta. Samo slavlje otvara gradonačelnik, u podne, probijanjem prvog bureta sa pivom u Šotenhamelovoj šatri.

Najveće šatre sveta na Oktoberfestu: Šotenhamel!

Šatre, tj. dobro poznati veliki montažni objekti, pravljeni u stilu bavarske tradicije, predstavljaju glavno mesto okupljanja za ljubitelje dobrog piva, a smeštene su na Terezinoj livadi. Posetiocima je na raspolaganju veliki broj šatri, velikih i malih. Obzirom da su ove tzv. "hale" poslednjih godina, zbog velike navale posetilaca, povremeno morale da budu zatvarane, grad Minhen je na svom internet-portalu postavio takozvani „Vizn-barometar“, u kome se prognozira zauzetost, odnosno opterećenje pojedinih šatri.

Prostor na ovom svetski poznatom vašaru ne može da zakupi svaka pivara. Prema propisima Oktoberfesta, prednost se daje najjačim, odnosno najpoznatijim minhenskim pivarama, koje za ovu priliku proizvode posebno Wiesn pivo s većim postotkom alkohola, 6-7%. Osim toga, pivo mora da se priprema i prema Minhenskoj zapovesti o čistoti iz 1487. godine, gde je propisano da omiljeno piće lokalnog stanovništa mora da se pravi isključivo od vode, hmelja i ječmenog slada. Svaki drugi sastojak je najstrože zabranjen.

Šotenhamelova šatra ima istorijski značaj, jer ona vuče poreklo od barake u kojoj je točeno pivo iza kraljevske šatre u 19. veku. Gostioničari koji danas postavljaju šatru su braća Peter i Kristijan Šotenhamel. Uobičajena površina za goste ima veličinu od 4.800 kvadratnih metara, i tu su, na dve galerije, raspoređena mesta za nekoliko hiljada gostiju. Upravo je ovo šatra u kojoj se otvara Oktoberfest.

Na samoj manifestaciji postavljeno je još desetak drugih šatri, ali o njima bi mogli da pišemo nakon ovog Oktoberfesta, pa da još jednom rezimiramo celu ovu priču.

Sada ponešto i da kažemo o vašarskim atrakcijama na Oktoberfestu, jer ovo ipak i jeste jedan veliki vašar. Možda je sama reč vašar već zastarela i asocira na davno prošlo vreme, ali za vreme Oktoberfesta, vašar oživljava i ponovo postaje omiljeno mesto okupljanja miliona ljudi iz svih krajeva sveta.

Za 16 dana, koliko traje ova manifestacija, treba da obiđete oko 200 različitih atrakcija, od onih starih koji izazivaju nostalgiju, do najmodernijih čuda kakve možda niste nikada videli. Evo da spomenemo samo neke:

 - Džinovski točak - prepoznatljiv na svim slikama Oktoberfesta. Prvi put se pojavio       1880. godine i bio je visok 12 metara.

- Vilenborgov točak - od 1979. stalna atrakcija na ovom vašaru. Ovo je                        najupadljivija atrakcija na Oktoberfestu, koja se vidi još izdaleka, jer putnike diže na    visinu od 45 m i pruža im mogućnost da uživaju u pogledu na Terezinu livadu.

- Krinolina - reč je o tradicionalnom okruglom karuselu koji se na Oktoberfestu  postavlja od 1924. godine. Do 1938. godine, ovaj karusel je okretan ručno. Danas, muzičku kulisu za goste na  Krinolini još uvek stvara orkestar sa muzikom uživo.

Tu su još i Veštičja ljuljaška, Đavolji točak iz 1910. godine i mnoge druge zabavne stvari, jer Oktoberfest i jeste upravo to, velika zabava!

Sve u svemu, možda smo uspeli da vam dočaramo čuveni Oktoberfest, a možda i ne. Početak se bliži, pa ako ga posetite pišite vi nama o ovom čuvenom festivalu piva, koji danas inspiriše i mnoge druge ljude i ljubitelje piva na stvaranje sličnih manifestacija. Ipak, tradiciju dugu dva veka teško je nadmašiti.