Kokteli

Letnji period je pravo vreme za uživanje u osvežavajućim i neverovatno kreativnim ukusima koktela. Ovo ledeno osveženje, jarkih boja, može dobro da udari na naš džep, ali ipak ga se ne odričemo tako lako, za šta postoji valjan razlog -  UŽITAK!

Pre nego što dođete do omiljenog Mohita ili Martinija, pokušajte da zamislite period s početka 20. veka – vreme prohibicije i tajnih točionica alkohola.

Nije ih teško zamisliti, setite se samo američkih filmova, koji su nam verodostojno prikazali središte zabave i društvenog života velikih američkih gradova, krajem 19. i pocetkom 20. veka. Upravo tada je svet sazanao za ovo neverovatno piće.

Istoričari su taj vremenski period nazvali Zlatno doba koktela - doba kada su barmeni postali prilično vešti i inovativni u svom poslu. Zabrana točenja alkohola pomogla je smišljanju i popularizaciji koktela.

Negde u to vreme, stvoreni su i neki od najpopularnijih koktela poput: Margarite, Bloddy  Mery, Long Island i dr.

Kada i gde se rađaju prvi kokteli?

Etimologija reči koktel se i dalje razmatra. Postoje desetine interpretacija i zabavnih anegdota o poreklu ove čarobne reči.

Reč koktel (cocktail) u prevodu znači petlov rep.

Veruje se da ova priča o popularnim mešanim pićima dolazi iz SAD-a, iz dana kada su borbe petlova bile popularne na novom kontinentu. Običaj je bio da vlasnik pobedničkog petla od poraženog protivnika iščupa deo repa, i svoju pobedu zalije nekim neobičnim pićem…

Kokteli se tradicionalno smatraju američkom inovacijom, ali su delimično inspirisani britanskim punčevima - velike posude pića, pomešanih sa voćnim sokovima, začinima i drugim ukusima, konzumiranim u “punch houses” u 18. veku. 

Termin koktel je čak prvi put viđen u jednom britanskom časopisu, koji je štampan marta 1798. godine. Međutim, taj termin nije bio definisan kao što ga znamo, do 1806. godine, kada je The Balance i Kolumbijski repozitorijum Hadsona, Njujork, označio koktel, u ono što vidimo i dan-danas:

"Stimulišući liker koji se sastoji od šećera, vode i gorkih pića…”

Pravo vreme za koktele nastupilo je dvadesetih godina prošlog veka u SAD. Kako je alkohol bio zabranjen, kokteli su se ilegalno ispijali u barovima tj. ustanovama poznatim kao „speakeasies”. Od tada kokteli su postali sastavni deo noćnog života i provoda. 

 “Stimulacija” je uvek bila primarni cilj koktela, ali prava umetnost barmena evoluirala je zahvaljujući jednom posebnom barmenu - Džeriju Tomasu (Jerry Thomas), poznatijem kao "profesor" Tomas. Talentovani američki barmen, radio je širom Amerike i Evrope i napisao jednu od prvih knjiga - Vodič za barmene (ili kako miksati pića) - u osnovi enciklopedija mešanih pića koji je postao standard za barmene.

Kokteli i njihov prodor u Evropu

Kokteli su u Evropu su kokteli stigli sa povratnicima, u 19. veku. Prva mešana pića u londonskim hotelima bila su za pripadnike visokog društva.

Prodor koktela u Evropu desio se u velikoj meri i zahvaljujući knjizi Harry Craddock-a: "The Savoy Cocktail Book“, objavljenoj 1930.

Harry Craddock je doneo veliki broj koktela u Evropu i izvršio značajan uticaj na popularnost mešanih pića na starom kontinentu.

Popularnost koktela se iz Engleske širila brzo po zemljama Evrope, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj.

Industrija ugostiteljstva je, u proteklih petnaest godina, napravila ogroman korak napred u ponovnom upoznavanju sa temom koktela, a većina profesionalnih barmena sada shvata da je koktel nešto više od vode, šećera i gorkih pića. 

Klasifikacija koktela

Koktele možemo podeliti prema sastavu i to na:
- bezalkoholne koktele,
- kokteli koji sadrže alkohol.

Prema količini sadržaja dele se na:
- kratka,
- duga pića.

Prema načinu pripreme:
- kokteli koji se dobijaju mešajući se u barskoj čaši,
- kokteli koji se dobijaju mešajući se u šejkeru,
- kokteli koji se dobijaju točenjem u čaši u kojoj se poslužuju.

Prema količini šećera dele se na:
- slatke,
- poluslatke,
- suve koktele.

Prema vremenu konzumiranja dele se na:
- aperitivne,
- dižestivne koktele.

Aperitivni kokteli se prave od pića koja nisu slatka, a dižestivni od slatkih likera, krem likera, kafe i čokolade.

Oprema za pripremu koktela

Za dobar koktel potreban je šejker, odgovarajuće čaše i ukrasi, dozer za odmeravanje, razne vrste alkoholnih i bezalkoholnih pića, kao i znanje o tome koji se napici najbolje slažu.

Šejker...

Šejker je posuda za mućkanje koktela, u koji se, pored odgovarajućeg pića, dodaje led i ostali neophodni sastojci.

Postoje tri vrste šejkera i to:
- francuski šejker koji se sastoji iz dva metalna dela i za njega je potrebna cediljka,
- kobler šejker koji se sastoji iz tri metalna dela i to osnovom, poklopcem sa cediljkom koja odvaja led i koštice voća i kapica koja može da služi kao menzura,
- boston šejker koji se sastoji iz dva dela, donjeg metalnog i gornjeg staklenog ili plastičnog dela koji se zatvaraju jedan u drugi.

Barska čaša, cediljka, merica...

Barska čaša je čaša zapremine 45c, a za mešanje pića u čaši barmen koristi barsku kašiku koja je providna od stakla ili plastike (mora biti dugačka jer treba da nadvisi čašu).

Barska cediljka se upotrebljava za ceđenje pića iz barske čaše ili šejkera. Cediljka služi da led i koštice voća ne upadnu u čašu za služenje.

Barska merica služi za merenje i kontrolu pića za pravljenje koktela.

Za pravljenje dekoracija od voća ili biljaka potrebna je i daska, plastična ili drvena, barski nož od nerđajućeg čelika i tučak koji se koristi za usitnjavanje (od čvrstog materijala, lakog za održavanje).

Kokteli takođe zahtevaju razne oblike čaša kao što su, niske i široke, visoke i uske i čaše za martini, u zavisnosti od vrste koktela.

✓ Za jako hladne koktele, koji moraju izgledati zamrznuto, čaše se moraju pre upotrebe staviti u zamrzivač nekoliko sati.

✓ Kokteli koji se služe sa šećernim obodom potrebno je ovlažiti limetom ili limunom i umočiti u šećer.

...

Kokteli se najčešće sastoje iz četiri dela i to:
-baze ili osnova koktela (viski, votka, džin, rum, tekila),
-sekundarnog pića (sokovi, likeri, aromatizovano vino i sl.),
-modifikatora,
-dekoracije (voće, biljke, šećer, so, slamčice i dr.).

Što se tiče koktela koji se dobijaju direktnim točenjem u čašu za posluživanje, najpoznatiji i najteži za pravljenje su kokteli kod kojih se razdvajaju boje.

Za stvaranje efekta duge koriste se likeri različitih boja i ono zahteva posebnu tehniku točenja. Svaki se liker u čašu sipa lagano, preko obrnuto okrenute kašike, pri čemu treba paziti na težinu likera.

...

Za kraj možda da napomenemo popularne izraze, kod naručivanja koktela, koje nije loše znati:

✓ Straight Up znači da se piće ne meša i bez leda,

✓ On the Rocks -  piće koje se služi u čaši, u kojoj je već stavljen led,

✓ Plain -  piće bez ikakvih dodataka, toči se u čašu direktno iz flaše,

✓ Sec -  izraz koji znači suv.

Sve u svemu, vreme letnjeg odmora stiže, s toga iskoristite ovaj mali vodič kroz istoriju koktela i zanimljivosti, kako bi ste i sami otkrili, zavoleli, ali i pronašli savršen koktel, koji će vam, verujte nam na reč, pružiti neverovatno zadovoljstvo.

Polako ispijajte i isprobavajte, bez žurbe i preterivanja, kako bi ste osetili sve ukuse i arome koktela... Bez mnogo alkohola, namamiće vam osmeh na lice, taman toliko da zaista uživate u samom ritualu ispijanja.