Zaštita ugostiteljskih objekata od požara

Svaka nepoželjna situacija, a posebno ona od požara, može dovesti ne samo do zatvaranja i velike materijalne štete već i tragičnog ishoda. Da ne bi došlo do takvih situacija svaki vlasnik ugostiteljskog objekta treba da ispoštuje minimalne zahteve za zaštitu od požara, koji su regulisani u Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara.

Ovim pravilnikom obuhvaćeni su ugostiteljski objekti za ishranu i piće i objekti za smeštaj, osim hotela za koje važe drugačiji propisi.

U zavisnosti od veličine svaki objekat treba imati evakuacioni put iz objekta koji vodi od bilo koje tačke u objektu do spoljnog prostora ili bezbednog prostora u objektu, i koridor evakuacije koji podrazumeva građevinsku konstrukciju kojima se ograničava prostor za komunikaciju (stepenište i hodnik) i drugih prostorija ugroženih požarom, a koje imaju takve karakteristike koje omogućavaju da osobe zatečene u požaru mogu sigurno i bezbedno napustiti objekat.

Otpornost na požar nosećih konstrukcija ugostiteljskog objekta koji nije viši od tri sprata mora biti najmanje 30 minuta, a ako je objekat viši od tri sprata otpornost noseće konstrukcije mora biti najmanje 60 minuta.

Prostor u ugostiteljskim objektima gde se organizuju zabave i zabavni program, i gde boravi više od 300 lica, ne može se smestiti u podrumskim prostorijama. Prostori koji se koriste za organizovane zabave u kojima može da boravi više od 150 lica moraju biti odvojeni u posebnim požarnim sektorima, čija se veličina i odbrana od požara, u vremenskom pogledu, razlikuju u zavisnosti od visine objekta i broja lica koja mogu biti prisutna, opisano u čl. 5 pravilnika koji se nalazi u prilogu ovog teksta.

U ugostiteljskim objektima koji su viši od dva sprata mora postojati mogućnost izlaženja sa svakog sprata.
Prostori koji se koriste za organizovane zabave (diskoteke, noćni lokali i sl.) u kojima može da boravi od 50-500 lica moraju imati najmanje dva izlaza prema koridoru evakuacije, a na svakih dodatnih 500 lica mora se obezbediti još po jedan izlaz. Na svim ulazima i izlazima vrata u koridoru evakuacije ne smeju imati otpor na požar manji od 30 minuta.

Ugostiteljski objekti viši od tri sprata moraju imati najmanje jedno sigurnosno stepenište. Širina stepeništa koje se koristi kao evakuacioni put određuje se prema projektovanom broju lica koje mogu koristiti stepenište i broju spratova, i ni na kojem mestu ne sme biti manja od širine ulaza kojim se ulazi na stepenište. Podne, zidne i plafonske obloge prostorija koje pripadaju koridoru za evakuaciju moraju biti negorive. Na evakuacionom putu ne smeju se nalaziti predmeti koji ometaju evakuaciju i pomažu požaru. Dužina slepog hodnika u objektu ne sme da prelazi 10 metara.

Svakom ugostiteljskom objektu se mora obezbediti pristupni put za vatrogasno vozilo, na kojem nije dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje drugih vozila.
Tavanski prostori se ne smeju koristiti za smeštaj gorivnog materijala.
Ugostiteljski objekti osim opšte rasvete moraju imati razvedenu i sigurnosnu ili pomoćnu rasvetu za osvetljenje evakuacionih puteva, sa minimalnim trajanjem svetla od 2 sata.
Svi ugostiteljski objekti moraju biti opremljeni bezbednosnim sistemom za ventilaciju koji se koriste za stvaranje bezbednosnih uslova za evakuaciju. Čišćenje, održavanje i provera ispravnosti elemenata sistema za ventilaciju vrši se najmanje jednom u šest meseci, a ispravnost klapni otpornih prema požaru proverava se jednom u dva meseca, o čemu se mora sačuvati izveštaj i voditi evidencija.

Objekti u kojima istovremeno može boraviti više od 100 lica mora imati izveden sistem za dojavu požara, a objekti u kojima boravi više od 250 lica, pored sistema za dojavu moraju imati sistem za glasovno obaveštavanje i uzbunjivanje. U objektima se mora nalaziti odgovarajući broj aparata za gašenje u skladu sa tehničkim propisima, ali ne manje od dva aparata tipa S-9, na svakoj etaži. Najveća udaljenost između mesta na kojem je smešten aparat i mesta na kojem se može zateći osoba u slučaju požara, ne sme biti veća od 20 metara.

Ugostiteljski objekti čija je površina veća od 150 metara kvadratnih moraju imati unutrašnju i spoljnu hidratantnu mrežu za gašenje požara, a za objekat čija je površina veća od 800 metara kvadratnih, i boravi više od 300 lica, obavezna je ugradnja sistema za gašenje požara. Objekti moraju imati i instalaciju za zaštitu od atmosferskog pražnjenja.
Zaposlena lica moraju biti upoznata sa propisima mere zaštite od požara.
Na svakih 150 gostiju, na prostoru koji se koristi za organizovanje zabave, u objektu mora da postoji požarni spasilac. Spasilac može biti angažovan samo za vreme trajanja zabave, a u obavezi je da, pre i posle dešavanja zabave ili priredbe, proveri ispravnost uređaja i aparata.

U svakom ugostiteljskom objektu na ulazu moraju biti istaknuti podaci o dozvolama i propisima kojima se uređuje zaštita od požara. U blizini izlaza mora biti istaknut Plan evakuacije i uputstvo za postupanje u slučaju požara, a svi putevi i izlazi moraju biti vidno označeni.

Prostor za smeštaj motora sa unutrašnjim sagorevanjem, zapaljive tečnosti i gasovi i kotlarnice moraju biti izdvojeni u posebni požarni sektor sa horizontalnim i vertikalnim elementima otporni prema požaru 60 minuta.
Odgovorno lice ugostiteljskog objekta, odgovorno je za sprovođenje odredaba propisanih ovim pravilnikom.

Pravilnik koji precizno uređuje ovu temu nalazi se u prilogu, “Sl. glasnik RS” br. 61/2015.