Učite mlade konobare

Piše: dr Snježana Gagić, professor, trener i osnivač agencije za edukaciju ugostiteljskih radnika Five Star Experience.

Već sam pisala o tome šta milenijalci (rođeni posle osamdesetih do dvehiljaditih) žele i koji su njihovi unutrašnji pokretači. Obzirom da je većina zaposlenih u ovoj starosnoj kategoriji veoma je važno upravljati koristeći nova saznanja pre nego stare tehnike poput one „šakom o sto“. Oni nisu lojalni jer na karijeru gledaju drugačije od njihovih prethodnika i zbog toga je od velikog značaja imati stalnu interakciju sa njima i primenjivati motivacione tehnike koje će ih zadržati. Oni ne trpe položajne autoritete koji svojim znanjem i veštinama ne opravdavaju dodeljenu poziciju.

Milenijalce treba voditi, biti im dobar mentor, a ne neko ko upravlja njima. Oni žele da rade na sebi, učeću organizaciju u kojoj je poredak takav da imaju od koga da uče. Vole autonomiju – da obave stvari onako kako oni smatraju da je najbolje za goste. Važno im je da vide smisao onoga što rade, višu srhu. Zbog toga je važno da ugostitelji imaju jasnu viziju i misiju čiji deo su zaposleni.

Milenijalci vide više reklama nego prethodnici pa imaju unutrašnji otpor prema prodaji. Njih treba učiti kako da iskreno preporučuju ono što restoran nudi, ne kako da prodaju. Rad na komunikacionim veštinama, oslobađanju od straha da uđu u razgovor sa gostima je važnije od samog nuđenja bez unutrašnjeg osećaja da je to najbolje za gosta. Malo čitaju pa im komunikacione sposobnosti nisu izražene.

Milenijalci nisu svesni da je „prodaja“ svaka preporuka koju danas napišu na društvenim mrežama, u razgovoru sa prijateljima o dobrom filmu ili predstavi, mobilnom telefonu itd. Prodaja je i svaka fotografija sa atraktivne destinacije koju okače na Instagramu ili Facebook-u.

Ne treba ih trenirati tako da oni vide prodaju kao negativnu i manipulativnu. Isto kao što nude prijatelju sok uz kafu kada im dođe u goste treba da ponude i gostu. Kao što bi ponudili prijatelju salatu uz meso ili poslasticu posle ručka u svojoj kući, treba ponuditi u restoranu. To je ključ. Vrlo je jednostavno. Najvažnije je da konobar nema pretpostavku da gost neće jer to nešto košta. Ako je zaista tako, to se da prepoznati i tada treba stati. Nikako ta pretpostavka ne sme da bude polazna osnova.

Dakle, konobari treba da se nauče kako da pomognu gostu da donesu najbolju odluku pri izboru. Ujedno da poruče i ono u čemu će uživati, a nisu se setili bez sugestija. U ovom procesu ima obostranog interesa.

Domaćinski je ponuditi čašu vina uz ručak, kafu posle jela ili poslasticu na kraju.

Kada Vam dođe prijatelj u restoran ili neko koga poznajete srčano mu nudite najbolje. Isto uradite i sa ostalim gostima, sa podjednakom slobodom da to uradite. Gosti će prepoznati i nagraditi vaš trud i dobrotu.

Uklučite i ono što dokazano utiče na motivaciju gosta da prihvati vaš predlog poput opisnih prideva: sočno, hrskavo, sveže pečeno, domaće, kremasto bogatog ukusa i sl. Napomenite gostima da je to vaš omiljeni izbor ili najprodavanije jelo ili vino.

U šahu što više znanja imate to je više moć u vašim rukama. Isto je i u prodaji. Gosti moraju da vam veruju. Da bi vam verovali vi morate da imate znanje.

Tekst je preuzet iz knjige "Servis hrane i pića" dr Snježane Gagić koju možete ovde i poručiti:  

https://www.ugostiteljstvo.com/strucna-literatura/servis-hrane-i-pica