Craft pivarstvo

Craft pivarstvo doslovno znači zanatsko pivarstvo.
Pokreti koji promovišu ovo pivarstvo javljaju se širom sveta od sedamdesetih godina prošlog veka. Zanatsko pivarstvo se vezuje za nekomercijalne i nezavisne pivare kod kojih se akcenat stavlja na kvalitet i aromu piva. Ova piva karakterišu tradicionalna načela proizvodnje od kvalitetnih i prirodnih sastojaka sa odsustvom procesa filtracije i pasterizacije. Zanatske pivare ne teže kvantitetu već kvalitetu.

Početak zanatskog pivarstva se vezuje za SAD i donošenje Karterovog zakona o kućnom pivarstvu iz 1978 g. Ovim zakonom se dozvoljava proizvodnja malih količina piva i vina. Već narede godine Karter potpisuje deregulaciju u pivarskoj industriji, čime je olakšao početak rada novih pivara. Rezultat ovoga je da kućno pivarstvo osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka postaje izuzetno popularno. Ekspanzija kuće pivarstva je naročito bila vidljiva sredinom devedesetih godina prošlog veka kada su kuće pivarstva manufakturu iz hobija podigle na viši nivo i pokrenule ozbiljnu proizvodnju.
Prema podacima Udruženja američkih pivara iz 2013. godine  Amerika je imala 2360 zanatskih pivara. Zanatske pivare su prodale više od 15,6 miliona buradi piva, što predstavlja 7,8% američkog tržišta.

Zanatsko pivarstvo u Evropi danas je najrazvijenije u Engleskoj, Škotskoj, Irskoj,Belgiji, Italiji i Nemačkoj..
Evropsko zanatsko pivarstvo svoje polazište pronalazi u različitim tipovima engleskog Pale Ale, belgijskog manastirskog piva i nemačkog pšeničnog piva. Što se Balkana tiče nova pivska revolucija je u toku.
Pojava craft piva poklapa se sa jačanjem svesti potrošača o važnosti kvaliteta i čistim izvornim sastojcima piva. Zanatsko pivarstvo se osim po kvalitetu i aromi, od konvenionalnog piva, razlikuje i po vizuelnom nastupu na tržištu. Dizajnu etikete se posvećuje posebna pažnja, pa su tako potrošači u prilici da uživaju u modernom i jedinstvenom dizajnu, a u vezi boca, pored standardne zapremine u upotrebi su i flaše od 0,75l.
Većina zanatskih (craft) piva su brojni stilovi u ovoj kategoriji: IPA, APA, Pale Ale,Citra Pale Ale, Porter, Stout, Wheat beer (weizen, hefeweizen,witbier), Imperial IPA, Imperial Stout, Smoked beer…

IPA (Indian pale ale) je stil piva Pale ale koji se prvobitno razvio u Englesoj. Velike količine ovog piva su brodom dopremane britanskim vojnicima u Indiji, dok je bila engleska kolonija. Kako bi tokom dugog putovanja sačuvali kvalitet i aromu piva dodavali su velike količine hmelja, koji je služio kao konzervans. Tako je u tim pivima bilo više alkohola. IPA je danas jedan od najčešćih stilova američkog craft piva. Danas je najpoznatija engleska IPA i američka IPA (zapadna obala IPA i istočna ibala IPA), Imperial (dupli) IPA, i tamna IPA.

APA (American Pale ale) je najčešći stil piva u Americi. Za ovo kao i mnoga američka piva , engleska istorija pivarstva je ostavila trag. Američki pale ale je nastao početkom osamdesetih kada su manje pivare počele da koriste američke sorte hmelja. U odnosu na britanski Pale ale, američki Pale karakteriše jači ukus hmelja i aroma citrusa.

Porter nastao u 18. veku u Engleskoj u Londonu i bilo je najpopularnije pivo među radnicima na dokovima, odakle potiče i njegov naziv. Proizvodi se tako što  se u braon blagu ale dodaje veća količina hmelja kako bi se povećala trajnost. Procedura zrenja se odvija u velikim kontejnerima , čime se povećeve količina alkohola. Tako zrelo pivo se meša sa mladim i dobija konačna aroma. Boja Portera ide od tamne braon do crne i jako je zahmeljeno pivo. Gorčina ide od blage do gorke.

Stout je proizveden korišćenjem pšeničnog slada ili ječma, vode i hmelja. Reč stout je prvobitno značila hrabar ili ponosan, ali posle 14. veka znači jak. Prvi pisani dokazi o upotrebi ovog jakog i tamnog piva datiraju iz 1677g. Danas postoje: čokoladni Stout, kafa Stout, suvi (irski) Stout, Imperial Stout, americen Stout, mlečni Stout i ovseni Stout.

Wheat beer je pšenično pivo, jer se umesto ječma koristi pšenični slad. Ovaj naziv se vezuje za nemački stil pšeničnog piva. U Americi su pšenična piva postala popularna posle prohibicije. Za razliku od američkog, nemačko pivo je začinjenije i kod njih preovlađuju note karanfilića i banane.

Wit bier je belgijsko pšenično pivo koje se još naziva belo pivo zbog kvasca koje se nalazi u suspenziji. Proteini pšeničnog slada omogućavaju ovom pivu da bude manje prozirno. Ovo je laganije pivo sa izrazitom aromom hmelja i povećanom karbonizacijom. Kod ovog piva preovlađuju note korijandera i kore pomorandže. U Belgiji se služi sa kriškom limuna. Mnogi pivari u SAD-u su naklonjeni ovom stilu i proizvode kvalitetna piva bazirana na belgijskom pšeničnom pivu.